Obzirom na poražavajuć rezultat bockanja natašte od jučer ujutro, odlučila sam da nema više zajebancije.
Minimalne količine brašna, maksimalni udio posija i sjemenki. Nemogu se hranit paleo, ne da mi se, oću kruva. Ergo, napravila sam najzdravije muffine s minimalno brašna i maksimalno domaćih ulja i integralnih praznolikih vlaknastih dodataka. Da imam na šta namazat maslo sutra za doručak. Neznam do kad ću moć tamanit zobene pahuljice s jabukom i bananom i cimetom u mlijeku s ovakvim guštom. Sve mi se čini da se bliži kraj tog perioda.
Nego. Recepat? Ne. Natuknice.
- cca dec domaćeg maslinovog ulja
- cca dec domaćeg bučinog ulja
- 2 jaja
- graham brašno
- zobene i pšenične posije
- zobene pahuljice (mekane)
- mljevene lanene sjemenke
- zadnje 3 žlice umeboshi začina
- zadnje 2 žlice posnog sira
- cca dec i po mlijeka
- voda
- mineralna (jer nema praška za pecivo)
- soda bikarbona (jer nema praška za pecivo)
- sjemenke za po vrhu
Smjesta konzistencije jako gustih palačinki, pa još malo gušće. Šta da vam kažem. Moram počet vagat stvari. Al tad ne bi mogla u 17 minuta umjesit i stavit peć kruv za danas. Jbg.
Moram priznat da su odlični. Sočni, za divno čudo, iako na prvi pogled tj. dodir izgledaju tvrdo. Ovo bučino ulje im je dalo fini šmek bučinih koštica (logično), a sir i mlijeko su skupa s masnoćama bučinog i maslinovog ulja i lanenih sjemenki doprinjeli sočnosti. Soda bikarbona se uopće ne osjeća, vjerovatno jer je dio agenta za dizanje preuzela mineralna voda. Sve u svemu uspijeh. Okus bi super išao uz slane inćune ili još bolje črnce, s kojom maslinom.
Jedino sranje je što se ne daju van iz kalupa tj. papira. Zaljepili su se. sigurno postoji neki trik, tipa da se pokriju s vlažnom krpom odozdola ili tako neš. Meh. Ne da mi se. Iskopavat ćemo ih uz objed. Baš me briga. Bitno da su jestivi.
A e, kad smo kod maslina, dobili smo pešes kila maslina lijepih zelenih s Kalamote - organski uzgoj LOL.
Izboli smo ih, pa ih sad potapamo u vodu svakodnevno. Uskoro će s moračem u salamuru. Jedva čekam ih jest. Nisam ih jela ima stogodina. Uh!
Inače, danas za objed klopamo pečenu kozu i kuhani mladi grah s minimalno patata i maksimalno maslinovog ulja. Zdravo zdravo, samo zdravo.
Pošto sam u frizhideru pronašla 3 krasne portobelice i pol kile šampinjona, a sinoć sam stavila namakat ječam, bit će i orzotto s gljivama. To ćemo vjerovatno sutra jest. Mislim da će bit najs. Stavit ću i jednu jabuku unutra, ou fak jea.
Moram se pazit još tjedan dana. Onda ćemo vidit na šta će šećer ličit. Ako bude sreće, past će krempita i čaša šampanjca. Ako ne, proslavit ću s nečim... integralnim.
