Dragi moji srećna vam Nova! Hvala vam svima puno što svratite!
Za nas je 2014 godina protekla u stilu rolerkostera i još nam traje vožnja. Puno uspona i padova i ponovo uspona...Upeli smo nekako da se izborimo sa birokratijom, vizama i preseljenjem. Bilo je čučanja ispred amasade, utrčavanja u avion u zadnjem momentu, puno pakovanja i tumbanja, ali je isto tako bilo i puno nezaboravnih lepih momenata. Kada smo podvukli crtu na kraju zaključili smo da se nekih delova uopšte ni ne sećamo, da smo ponosni na sebe i spremni za Novu 2015 i ono što će nam ona doneti.....
U prvom postu prenosim prelepu priču o Bopžićnom maketu iz decembaskog Mezze-a. Izašao je novi pa ako još niste obavezno svratite da pročitate o hrani koju pamtimo iz 80-tih.

Srećan Božić onima koji slave :)


 

Gotha nas je iznenadila.
U januaru 2012 smo je samo kratko posetili, oterala nas je magla i tužno, tmurno vreme. Gradom je onda dominirala ta siva atmosfera i naši utisci su bili takvi. I apsolutno nismo imali nikakvu želju za nekim daljim istraživanjem. Žudeli smo za toplinom i veselim bojama našeg apartmana.
Početkom meseca smo odlučili da vodimo klince u Tierpark, mini Zoo vrt i da opet malo procunjamo po gradu.



Proveli smo vrlo zanimljiva 2-3 sata u Tierparku. Tea je oduševljeno gledala na sve strane i pomalo se bojala onih životinja koje su bile baš blizu i mogle da se pomaze. Jedan pelikan je zbrisao iz svog ogradjenog prostora, šepurio se unaokolo i mazio sa svima. Magarac je bio vrlo ljubazan i dozvolio nam da napravimo jednu odličnu fotografiju njegovih zuba!



Nakon parka smo krenuli do grada. I još dok smo se vrteli unaokolo u potrazi sa parking mestom grad nas je mamio svojom prelepom arhitekturom i divnim sunčanim danom.


Crkva St. Margarethen dominira na Neumarkt-u. Gradjena je u kasno gotskom stilu i prelepa ulazna vrata su najupečatljiviji detalj na njoj. Mislim da se prilikom prve poste gradu nismo udaljavali mnogo od ovog trga. Ovog puta sam usput videla neke table sa natpisima kuda do starog srednjovekovnog dela grada, pa smo krenuli dalje. Neke od ovih malih uličica i dalje čekaju zadjemo za njihove uglove, ali to će morati da sačeka neki sledeći put. Možda se jednog dana odlučim da uzmem aparat, sednem u voz i sama malo prokrstarim njima.

Gratska kuća (fotografija iznad) je gradjena sredinom 16. veka. Kitnjasta renesansa. Čitajući o Gothi naišla sam na podatak da su se tu pravili avioni i cepelini za vreme II svetskog rata. I tačno mogu da zamislim kako jedan cepelin lebdi nad ovim trgom i gradskom kućom.




Nakon dolaska kući i malog guglanja shvatila sam da imamo još puno puno toga da vidimo u Gothi. Nameravam i da se naoružam nekim vodičima kroz Thüringen (ne zanm zašto, ali uvek sam nekako više za knjige nego za internet kada su tako neke stvari u pitanju) pa nam se više neće dešavati da dolazimo nespremni u komšiluk.

Žao mi je što nisam ovu lepu priču upotpunila nekim finim receptom iz ovih krajeva. Odvojila sam neke, ali nikako da dodju na red za isprobavanje. Do tada uživajte u ovoj super ukusnoj piletini sa limunom. Fantastična je.

Sastojci:
original recept

3 pileća bataka sa karabatkom
sok 1 i 1/2 limuna
narendana korica 1 limuna
5-6 kolutova limuna
2 male glavice luka (1 veća)
3 čena belog luka
1 kašičica suve majčine dušice
1 kašičica suvog origana
so i biber, po ukusu
1/3 šolje maslinovog ulja*



Luk i beli luk sitno iseckajte, stavite u činiju. Dodajte maslinovo ulje, sok i koricu limuna, origano i majčinu dušicu, sve dobro promešajte. Stavite piletinu u posudu za pečenje, posolte i blago utrljajte so u piletinu, pa prelite sa pripremljenom marinadom. Rasporedite oko piletine kolutove limuna. Pecite u unapred ugrejanoj rerni na 200 °C oko 40 minuta, ili dok piletina lepo ne porumeni. Poslužite uz kuvani pirinač preko koga obavezno prelite sokove i luk od pečenja.

*šolja 250 ml

Recept za štampu

 

Imale smo sreću da poslednjih par dana miholjskog leta provedemo na Kapriju, ostrvu na oko sat vremena brodom od Šibenika. Neke obaveze su odredile naš datum putovanja i nije nam baš išlo na ruku što je to zapalo za početak oktobra, ali je vreme bilo iznenadjujuće lepo a temperatura mora čitavih 23, barem nekoliko dana, koje smo uspele u potpunosti da iskoristimo.



Odlazim na Kaprije čitavog svog života, porodica moje mame je jedna od prvih koja se naselila tamo još davne 1500 i neke. Volim taj krš i nedostatak civilizacije. Jednostavno mirna luka. Tea me u potpunosti iznenadila, čim smo stigli počela je da jurca unaokolo i izgledalo je da joj celo okruženje uopšte nije novo. U more je nonšalantno ušetala. A ja sam svo vreme bila napeta imajući utisak da će se polomiti negde na tom kamenjaru.



Oko hrane tamo i nema neke velike mudrosti. Sve je krajnje jednostavno pripremljenjo, uglavnom sa dostupnim namernicama i začinima. Riba i povrće, nešto mesa... maslinovo ulje, beli luk, ruzmarin, bosiljak i peršun zatim neizbežni so i biber i za kraj ako neko baš voli limun. Eto ukratko protagonista u kuhinji. Nisam baš puno fotografisala hranu, ponajviše zato što sam imala problema sa mačkama. Mnogo ih je na ostrvu i sada kada više i nema toliko turista uglavnom su gladne i kada nanjuše neku klopu odmah se tu stvore. Uspela sam da ovekovečim jednu salatu od hobotnice i oradu pečenu na gradele.

Ni jedno, ni drugo jelo nema neki recpt, već više instrukcije. Za salatu skuvate posebno hobotnicu a posebno krompir (ako volite da kropirići poprime boju i ukus možete i zajedno). Pitanje je verovatno kada je hobotnica kuvana?  Pa ne zanam, ni sama nisam nikada baš 100 % sigurna. Kada se lako nabada na viljušku bi bio najprecizniji odgovor. A to i nije baš neki odgovor, moraćete da se složite. Sigurna sam da postoje mnoga objašnjenaja i kako i zašto ali mislim da se to se to radi po osećaju i da u mnogome zavisi od toga kakva je hobotnica.
Orade su me iznenadile na pijaci u Šibeniku. Cena im je bila prilično niska, na prvi pogled sam pomislila da je tako zbog veličine, a kasnije sam čula da su iz uzgajališta. Sve jedno su bile baš ukusne.
Njih smo pre pečenja jednostavno natopili sa nešto suncokretovog ulja začinjenog sa solju i biberom, tokom pečenja smo u to ulje umakali grančicu ruzmarina i posle smo ih prelili sa maslinovoim uljem. Može da se stavi i klasična marinada sa peršunom i belim lukom. Meni je bila najbolja bez mnogo začina, ukus ribe je bio fenomenalan sam po sebi.





Leto se završilo tako što je popodne pala kiša i počela je da duva bura. Smrzli smo se do kosti, ali sam ipak srećna što smo uspeli da uhvatimo i tih nekoliko dana sunca. Ne znam da li ste nekada bili na primojru van sezone, ta ista mesta izgledaju potpuno drugačije. Nije to samo nedostatak ljudi, poluprazne ulice i manje sunca. Nedostaju tu i poneki delić magije. Mislim da je suština što sa prestankom letovanja ili odmora sva ta mesta izgledaju običnije. Svakidašnje. Dok hvatate korak sa stanovninicim žureći negde, pa makar i samo u toplu sobu da se sklonite sa vetra, nestaje čarolija....




Verovatno se pitate šta smo radile na polu pustom ostrvu po ružnom vremenu.... Pored redovnih šetnji, kafi sa komšijama imle smo i mačke.